Психомоторна реедукација је начин реедукације, превежбавања искуства детета која су настала услед дисхармоничног развоја структура психомоторног спрега или његових функција, или која су настала услед декомпензацује функција унутар психомоторног спрега чиме се битно мења доживљај властитог постојања у свету и социјалној групи.
Дисхармонични односи унутар психомоторног спрега чине да се стичу неприкладна, нејасна искуства о себи, о својим односима у простору, времену, и са другима. Тако се заснива неприкладан облик понашања, нејасно уочавање квалитета света у којем јесмо.
Реедукација психомоторике користи покрет као сензомоторну и психомоторну активност којом се сада рекапитулише цео развојни ток односа према себи, према другима, који се обликовао током сензомоторног и касније психомоторног односа између детета и света. Реедукација психомоторике је метод који се користи за подстицање психосоцијалног развоја при третману поремећаја, као и у рехабилитацији успорености или дисхармоничности сазревања сазнајних функција. Покрет се користи ради деловања на психичке структуре и функције а не ради увежбавања јачања и улепшавања соматских структура и функција које се ту користе.
Од школске 1993./94. године, у школи се у оквиру обавезних ваннаставних активности спроводи индивидуални третман психомоторне реедукације за ученике од првог до осмог разреда.